Краткое руководство по расколоведению



страница2/60
Дата15.08.2022
Размер1,86 Mb.
#188376
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   60
Связанные:
Догматика Православне Цркве – Том III (други део) 10
Рабочая программа речь и альтернативная коммуникация 2 класс, Кремо М., Мукунда Госвами - Божественная природа. Духовный взгляд на экологический кризис (Бхактиведанта Бук Траст.2004)
3Вера Истине
Таква је вера Православна ο Богочовеку Господу Христу и Његовој Цркви, јер таква вера Апостолска, јер таква вера Светоотачка, јер таква вера Светопредањска. То је вера Истине, вера Свеистине: обухвата васцелу Богочовечанску Истину = Богочовека Господа Христа и све што је Његово. Зато се и назива „вера истине“ (2Фес.2:12).[1] Нема еванђелске истине да није у њој. у њој је сва истина ο Богу, сва ο човеку, сва ο Богочовеку, сва ο Цркви, сва ο богочовечанском домостроју спасења, сва ο богочовечанском животу, сва ο свету, сва ο времену, сва ο вечности. у православној богочовечанској вери све је од чудесног Богочовека Господа Христа. Он је: „Оснивач и Завршитељ вере“ (Евр.12:2).[2] Зато ce у Светом Еванђељу она и назива: „Вера Исуса Христа“ (Деян.3:22; ср. 3:26; Гал.2:16, 3:22,26; Иак.2:1 ).[3]Она је сва: „вера — Њиме: η πίστις βι αύτοΰ“ (Деян.3:16).[4]
Богочовечанска вера има и зна Цркву као оваплоћеног Бога, као Богочовека; и Богочовека има и зна као Цркву. Због својих безбројних бесмртних драгоцености Црква је предмет вере, а не предмет површинског знања: рационалистичког, схоластичког, сензуалистичког, мистичког, дијалектичког, позитивистичког, и уопште хуманистичко-хоминистичког. у богочовечанској вери Христовој ништа није „по човеку“ (Ср. Гал.1:11-12; ср. 1Кор.3:21; 2Кор.:10:17; Кол.2:8-10), [5] већ све по Богочовеку. Једино таквом вером Црква је Црква. Ту истину богонадахнуто благовести Свети Максим Исповедник: „Васељенска (καθολική = католичанска, саборна) Црква је православно и спасоносно исповедање вере“.1[6] Ову истину небеском светлошћу залива Свети Дамаскин: „Онај који верује не по Предању Васељенске (της καθολικής = католичанске) Цркве… неверник је“.2[7]
Сав на богочовечанском путу Цркве Васељенске Свети Иринеј изјављује: Сва Црква у целоме свету има једну и исту веру. Примивши ту веру и њено учење, иако расејана по целоме свету, ревносно их чува, као да обитава у једноме дому; подједнако верује, као да има једну душу и једно срце; и све то сагласно проповеда, учи и предаје, као да има једна уста. у свету постоје разни језици, али је сила Предања једна и иста. Јер, пошто је вера једна и иста, то ни онај који много каже ο њој, не додаје јој ништа, и онај који мало каже ο њој, не умањује је тиме.3[8] Црква широм целога света, имајући чврст почетак од Апостола, остаје при једном и истом учењу.4[9] Апостоли и њихови ученици учили су онако како проповеда Црква, и постали су савршени — perfecti.5[10] Који су ван Цркве, ван истине су — εκτός τής αληθείας.6[11]
Нико није донео човеку и земљи оно што јс донео Господ Христос: донео је и дао човеку Себе, Бога Истинитог, и сва блага која има у Себи оваплотио у Цркви. Свети Иринеј пита: Шта је ново донео Господ доласком Својим? и одговара: Донео је све саму новину — omnem novitatem — тиме што је донео Себе сама. Јер од светих Пророка је и било претсказано баш тο, да ће доћи Ново, које ће обновити и оживотворити човека. И Господ, доневши људима Себе самога, даровао им је добра — bona — у која Анђели желе завирити. Доласком Својим Господ јe испунио сва обећања, и још их испуњује у Цркви.7[12] Α Црква у целости чува „небеску веру“ и истину, предате јој од Господа Христа преко светих Апостола.8[13] И то Црква — „велико и славно тело Христово“.9[14]
Бог Логос је свом Својом Божанском Истином постао тело, постао човек. Тако се човек по први пут обрео сједињен са васцелом Истином Божјом. Α претварањем тела Свог у тело Цркве Господ Христос је отворио пут спасења сваком бићу људском путем вере у Њега. Ту истину исповеднички благовести „Тринаести Апостол“ Цркве Православне — Свети Атанасије Велики, говорећи: Ми се спасавамо као сутелесници — тела Христова, Цркве. Јер у том телу Господ постаје наш вођ у Небеско царство и ка Оцу Своме изјављујући: Ја caм пут (Ин.14:6) [15] и врата, и кроз Мене треба сви да улазе (Ин.10:9).10[16]
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
[1] 2 Сол. 2, 12.
[2] Јевр. 12, 2.
[3] Д. Α. 3, 22; ср. 3, 26; Гал. 2, 16; 3, 22. 26; Јак. 2, 1.
[4] Д. А. 3, 16.
[5] Ср. Гал. 1, 11—12; ср. 1 Кор. 3, 21; 2 Кор. 10, 17; Кол. 2, 8—10.
[6] Ή όρθή καί σωτήριος τής πίοτεως: όμολογία.— Ρ. gr. t. 90 c. 93 D.
[7] De fide, X; P. gr. t. 94, 1128 A.
[8] Contra haers., I, 10, 3; I, 10, 2; P. gr. t. 7, col. 560 A; col. 552A—553A.
[9] тамо, III, 12, 7; col. 901 C.
[10] тамо, III, 12, 13; col. 906 C.
[11] тамо, IV, 33, 7; col. 1076 B.
[12] тамо, IV, 34, 1. 2; col. 1083 С. 1084 А. Β.
[13] тамо, V, Praclat.col. 1119 Α. 1120 Α.
[14] тамо, IV, 33, 7; col. 1076 Α—Β.
[15] Jн. 14, 6.
[16] Contra arian., II, 61; Ρ. gr. t. 26, col. 277 B.



Поделитесь с Вашими друзьями:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   60




База данных защищена авторским правом ©psihdocs.ru 2023
обратиться к администрации

    Главная страница